Branič

В Р А Н И Ч Год. XXVIII Београд, Март 1940. Бр. 3 - т-птттитгаиитииввшингитгј двсшжимдиида^ ^™™" 1 ' 1 '' *" |,ЈДГ '

Миодраг П. Поаовић , адвокат — Београд Срсгки суд за Град Београд 1 ) I Срески суд за град Београд, основан по Закону од 26 новембра 1930 год. о установљавању среских и окружних судова, почео је са радом 1 априла 3931 год. Прво је био смештен у десном крилу доскорашгве зграде Окружног суда за округ београдски (ул. Крл>а Александра 5). Неколико месеци додније, преселио се је у садашњу зграду, у улици Крукској 13, где се и сада налази. У прво време је заузимао 38, па затим 47, 52 и данас заузима 61 одају. Ова зграда није намењена за смештај надлештава, а најмање среског суда, и зато не одговара потребама врло живог промета са великим бројем странака. Ово је већ у више махова у јавности подвучено. Лоше станбене прилике овог и Окружног суда за град Београд биле су, углавном, разлози за што хиткије подизање палате правде. Али, обзиром да се подизање ове палате увек замишља у великим размерама, — где би била смештена сва правосудва надлештва у престоници, подразумевајући ту и Министарство правде, и судски затвор — то је због недостатка кредита далеко од остварења ове замисли. У последње време, пак, због кокцентрисања свих кредита за потребе народне одбране, подизање палате правде је ван изгледа на скоро реализовање. Међутим, стање у Среском суду за град Београд је такво да се више апсолутно не може да подноси и зато треба рачунати са овим просторијама којима се сада располаже, уколико ова акција не потстакне надлежне да нађу коју г.омоћну зграду у близини ове за смештај којих судских одељења или нову погоднију за сеобу целог суда. Али, основно је питање да ли је ово баш једини разлог за лоше административно пословање у овом суду, које сваким даном — што могу да уоче само адвокати и њихови приправници који су кроз године у додиру са свима судским одељењима и тако упоређују стање — све горе. Оио што се некада није могло замислити, данас је свакодневни случај: на претресе и рочишта некад се чека месецима, а када се дочекају врло често се одлажу због неуредне или пропуштене доставе, списи се губе, а код покушаја реконструкције списа немогуће је по уписницима установити стање посгупка, има случајева губљења из евиденције правних лекова, а по неки кривични поступци у свом току застаре, дискарање је узело маха итд. _ За овакво стање чула су се оправдања, сем поменутог о лошој згради, још и да нема довољан број особља и да је велики правни промет у престоници. Истина, у последње време је све чешћи случај да се из овога суда известан број особља, нарочито

') Овај је реферат поднет конференцији београдских адвоката која је одржана 29 фебруара 1940 год. у дворани Адвокатске коморе.