Branič

ПИТАЊЕ УВРЕДЕ У НАЈУЖЕМ- ПОРОДЧНОМ КРУГУ итд.

105

Из свега онога што смо.-до сада нав.ели произлази, да.се гледиште о кривично правној неодговорности и некажњивости за изјаве омаловажавања у најужем породичном кругу за које је осигурана поверљивост тешко да одбранити (сем изузетка под б) и в) нашег приказа), те, да је с тога и судска пракса већине земаља у недостатку изричног законског текста о овоме усвојило мишљење већине правних писаца 8 ) о кривично правној одговорности и кажњивости за ову врсту увреде. Владајуће мишљење и у науци и у пракси, да се нзјава омадоважавања дата строго иоверљнво у најужем породичном кругу, има схватити као кривично дело увреде, а умишљајни извршилац овакве увреде, да се има казнити сходно постојећим кривичним законима. Овакво гледиште }'својено и од стране наших теоретичара а то гледиште могло би ипак претрпети једну рестрикцију: код изјава омаловажавања трећих лица датих у најужем породичном кругу при чему је осигурана поверљивост истих, што се има ценити код сваког конкретног случаја понаособ, изјавилац би био само онда кривично правно одговоран када иитереси заштите друштвене заједнице као такве одн. приватни интереси појединаца у њој представљају по важности својој већу вредност од вредности породице као носиоца друштвеног државног живота у опште. У коликс дакле, са правНе тачке гледишта а с обзиром на живи правни поредак около нас као и на потребе садашњости у конкретном случају преовлађује значај породице као основе друштвенног и државног живота испред вредности интереса појединаца, заштита породице мора нам бити преча од заштите части 'иојединаца, те се и изјавилац извесног омаловажавања не сме казнити за извршено крив. дело увреде нити ће за исто бити одговоран. Опште усвојеном гледишту код овог питања увреде коме се и ми придружујемо додали би горе означени изузетак с тим да се исти има ценити од случаја до случаја с обзиром не : само на објективни смисао увреде већ и с обзиром на субјективни смисао исте (ограниченост изјаве у хатењу и сазнањ\'), као и собзиром ка остале околности законом прописане (умишљај) свест о постојању какве непосредне опасности по част другога) потребних за постојање кривичног дела увреде; као и кривца за Исто. Наш кривични закон и судска иракса, 1 треба да су израз средине у којој долазе до примене, а они то мислимо неће бити ако се ова ислравка код питања увреде у најужем породичном кругу не приХВт1ТИ. ч.V ј ■ »■< ЛН V ' V ■" V

") Код нас н. пр. ироф. Т. Жчпанонић, сш. цит. Стр. 37—38

. • ••-:'. " г/; • •: ; г, г. '•. " • .: • : ■ -.л ггл--, ••. V {*■ Г; ' 1

д;:г!Д:

\ • •