Branič

107

Одговор на прво питање јасаи је с обзиром на § 44 тач. е Зак. о адв., и преузиматељ је тај, у чију дужност то спада. Међутим, одговор на друго питање није тако једноставан. Ако би се покушадо, да се таксативно наведу сви они послови који не трпе одлагање, дошло би се убрзо до закључка, да одлагање не трпе не само они послови који су везани за рокове већ и сви други послови, тако у уопште нема послова који трпе одлагање, а да то одлагање не буде на штету властодавца и брзине пословања. Преузиматељ би с тога морао, и био би овлашћен, да продужи рад по свим пословима које је затекао у адвокатској канцеларији, уз једини услов, да је сваког властодавца појединачно обавестио о смрти адвоката. Тај би посао могао да ради све док од неког властодавца не би добио изричан налог, да обустави пословање по његовом предмету на основу пуномоћ ја, издатог умрлом адвокату. Сматрам, да је баш та чињеница важна, да преузиматељ на •основу § 626 г. з. може и мора да свршава све послове које је затекао, и то са разлога, што се за свршавање послова, код којих би пропуштање имало за последицу штету, могао позвати на § 628 г. з. па би могао да ради као пе§ - оиогшп §еб1;ог. Ипак, извесно је, да преузиматељ мора имати већа права од обичног пе^о{јогшп ^еб1ог-а, и да се његово право не ограничава само на најнеопходније послове, као н. пр. на заступање на рочишту, подношење поднесака везаних за рок, наплату доспелих тражбина и т. сл. Мора постојати некаква разлика у овлашћењима измећу њега и пе^оЈлошт &еб1ог-а већ и због тога, што је преузиматељ нарочито постављен од стране адвокатске коморе на тај положај, и што је он увек стручно лице, за разлику од пе^оИогшп ^е$1:ог-а, који то не мора да буде. Потребно је с тога дати § 624 г. з. једно шире тумачење, оиравдано §§ 10 и 626 г. з. — које одговара данашњим потребама, кад је ток живота несумњиво много бржи но у време кад су ови прописи донесени, и кад врло често зависи баш од брзине адвокпта, односно преузиматеља, хоће ли се моћи остварити властодавчево право. Поставља се питање до ког тренутка преузиматељ може вршити ово преузето право: да ли само до тренутка отклањања непосредне опасности за властодавчев интерес, или до потпуне ликвидације посла. С обзиром на пропис § 626 г. з. ово питање изгледа доста јасно: све само зависи од тога, како се тумаче речи „дела која одлагање не трпе". Ако се стане на гледиште да нема дела која трпе одлагање, као што сам то напред навео, онда преузиматељ има да води предмете, затечене у канцеларији, све до њиховог свршетка. Једино кад би му властодавац изрично одузео право вршења послова, морао би престати са радом. У сваком другом случају, дужност је преузиматеља да ствари води до њиховог коначног решења. 2. Сасвим се друкчије поставља проблем заступања преузиматељем оних предмета, по којима је дато овлашћење по § 132 г.п.п. § 224 г. п. и. изричито каже, да се смрћу адвоката прекида поступак, уколико закон прописује заступање адвокатом. Јасно