Branič

ПОЛОЖАЈ КОМАНДИТОРА итд.

Све ове горе иаведене послове командитор може вршити без бојазни да ће доћи у опреку са § 29. Т. 3. б) Послови који су забрањени командиторима. Сви послови који спадају у с.пољашње управљање друштвом и које друштвообавезују према трећим лицима, забрањени су командиторима,. Тачније речено, спољашње управљање друштвом састоји се не само у томе што се командитор понаша у сваком погледу као друштвени деловођа, са пуномоћством или без пуномоћја својих,, садругара, већ и у томе што активно и видљиво, јавно суделује у управљањ}^ друштвом дајући себи тиме изглед једног од друштвених деловођа и на тај начин наводи трећа лица да рачунајуна његов лични кредит када ступају у обавезне правне односе с друштвом. Исто тако командиторима забрањено је ма какво заповедање потчињеним или бирање лица која ће бити запослена у друштвеном предузећу, нити им је дозвољено да склапају уговореи примају обавезе за рачун командитног друштва. Исто су такозабрањени сви послови који су у вези са обављањем друштвене трговине, односно сви они послови који преставл^ају редовне послове командитног друштва, и ради којих је друштво и основано. По себи се разуме, да је командитору најстрожије забрањено да у својству командитора потписује или индосира менице, да потписује уговоре, поравнања, признанице, као и свеврсте обрачунавања. в) Послови за које је спорно да ли су дозвољени. Пошто. наш законодавац тако категорички забрањује командитору свако мешање у спољне послове друштва, то једино може за оне послове бити спорно, да ли је командиторово мешање дозвољено, чија је сама природа таква, да се не може поуздано одредити, да ли ти послови спадају у унутарње или спољне по« слове. На првом месту ту имамо деловодство, и то не стат_,, арног деловођу, већ обичног деловођу, коме је деловодство поверено ех ро§1: 1ас1о. Спорно је, да ли је командитору дозвољено учешће у пословању таквог деловође, а решење тога питања зависи од тога, да ли се сматра, да забрана мешања командитора постоји у корист само трећих лица, као што мисле новији теоретичари, или у корист и јавних другара и трећих лица, које мишљење заступају новији писци. Исти је случај и са преносом деловодства, и овде решење целог питања зависи од тога, које ће се становиште прихватити. И давање нужне дозволе деловођи да може пуноважно за рачун и у име друштва закључити правне послове који прелазе обим овлашћењз додељеног законом или друштвеним уговором, спорно је, и на ово, као на горње случајеве вратићемо се кад будемо говорили о правима командитора по уговору.