Branič

180

„Б Р А Н И Ч"

4. Право невраћања добити. Као што смо већ раније рекли командитор према трећим лицима одговара за друштвене обавезе само до висине свога улога. Видели смо, да се ова његова обавеза може проширити и сужавати: наиме, може се командитор обавезати да јамчи према другарима до једне суме новаца која је већа од његовог улога, шга да буде неограничено одговоран. Исто тако може уговором бити ослобођен тога да одговара до висине свога улога и у том случају одговара само до суме предвиђене уговором. Међутим може се десити, да је командитор примао на име добити извесне суме али да то у ствари није била добит, већ да је. друштво било у губитку или су евентуално ти губитци доцније настали. Поставља се питање да ли је, и ако јесте, до кога износа командитор обавезан да врати примљену добит. И овде се треба прво обазрети на § 26. Т. 3. који каже да је командитор обавезан за друштвене обавезе само до висине свога улога. То значи да командитору може у најгорем случају да пропадне улог, ако је добит коју је он примио, толика или већа од његовог улога. Друго је питање како је дошло до тога да је командитору могла бити исплаћена добит кад је друштво трпелз губитке, и то питање свакако понекад задире у кривично право. На другом месту треба имати у виду друштвени уговор, или уговор о ортаклуку како га наш закон зове. По томе уговору могу да се закључе најразноврсније комбинације и одвело би нас и сувише далеко када би се те комбинације овде набројале. Да поменемо само толико да нема никаквих граница које се могу ставити сауговорачима у погледу уговарања добитка и губитка. Према томе ма колико један командитор изузео добити из друштвене касе одговара према трећим лицима по закону само до висине свога улога. Само се по себи сада намеће питање, да ли је командитор одговоран и за оне дугове који су настали пре но што је он ступио у друштво. По закону и у овом случају командитор одговара за ове дугове друштва до висине свога улога, али како не постоји командитно друштво без уговора, то је онда сигурно да ће командитор при уговарању то питање расправити, и од његове воље зависи хоће ли за те раније дугове одговарати или не. У случају да о томе ништа изрично није уговорено мора се водити рачуна о законском пропису и у том случају би командитор свакако одговарао и за те дугове. 5. Право иступања из друштва. Ту имамо два случаја: а) да командитор само иступа из друштва и б) да иступањем командитора и само друштво престаје. а) Како је за све другаре обавезно да саставе уговор о ортаклуку то је онда сасвим разумљиво да се према томе уговору сауговорачи и имају управљати у случају иступања командитора из друштва. Може бити уговорено да командитор исту-