Branič

184

,,Б Р А Н И Ч"

просторне одиосе свакако спада држављанство, домицил или место уговарања другара, што увек мора да буде случај, поштоје по нашем праву само странцима допуштено да се позивају на страни закон па је према томе и овако колизионо правно упућивање, где су држављанство, домицил или место закључења уговора прикључени моменти, несумњиво допуштено. А у колико се такво упућивање не противи јавноме поретку односно § 13 Грађ. зак. стоји до судије да у сваком поједином случају одлучи. Ђ. Положај командитора у некнм страннм законодавствима. I. По француском праву. У француском праву које је најближе нашем трговачком праву треба разликовати две врсте командитног друштва: обично командитно друштво и командитно друштво на акције. Француски трговачки закон је изворни закон нашег трговачког закона те је према томе сасвим разумљиво да између ова два закона има доста сличности. У погледу права командитора према јавним другарима може се рећи оно исто што смо рекли и за наше право: командитор има право да учествује у добити друштва, да одговара својим улогом за све друштвене обавезе да свој улог не може да повуче све док друштвени повериоци рачунају са тим улогом, и најзад има право контроле над деловођом. Обавезан је да плати свој улог, а у погледу карактера те обавезе мишљења еу подељена: једни тврде да је то грађанска обавеза а други да је трговачка. Командитору је забрањено свако мешање у друштвене послове, нема право да се појави као пуномоћник друштва, међутим у случају ако се комаидитор огреши о ту законску забрану онда не постаје неограничено одговоран за све правне послове које је друштво закључило, већ постаје солидзрно и неогранцчено одговоран само за оне послове, самл за оне дугове, који проистичу из његових правних послова недопуштеног учествовања у управљању друштвеиим предузећем. На против за остале дугове друштва, за онај део дугова у којима командитор није ни у колико учествовао, командитор ће одговарати неограничено и солидарно према броју и озбиљности правнцх послоза мешања у управљање друштвом и то по апсолутно слободној оцени суда. Јер за суд је то фактично питање, докле ће ићи та неограничена и солидарна одговорност командитора, који се огрешио о забрану мешања у управљање друштва. Од уверења суда зависи хоће ли таквога командитора огласити одговорним можда само до висине његовог улога, ако стекне уверење да је радио у доброј намери или је налазио да друштвеии интереси безусловно захтевају да он интервенише, или ће га прогласити неограничено и солидарно од-