Branič

18(5

„Б Р А Н И Ч"

ћим лицима па да и даље одговара по закону ограничено до висине свога улога. Осим тога дозвољено је законом, да се у уговору који другари склопе међусобно, пренесе деловодство управе на једног командитора, дакле сасвим противно оном што је закон наредио у свом чл. 158. т. з. Али зато постоји пропис чл. 157 т. з. по коме је уговор првенствено обавезан за странке који је принцип у осталом једино оправдан у приватно-правним односима странака. На тај начин, прописи нем. т. з. битно се разликују од нашег трг. зак. који је застарео и непотпун. III. По талијанском праву. Врло слично нашем трговачком закону редигован је и талијански трг. зак. И по талијанском праву само јавни другари одговарају солидарно и неограничено за друштвене обавезе, али ако би случајно име командиторово било објављено у уговору о ортаклуку, онда је то по § 114 т. з. разлог да и командитор постаје неограничено одговоран за све друштвене послове. Законска забрана мешања командитора у друштвене послове врло је близу нашој законској забрани, јер ни по талијанском праву командитор не може предузимати никакве послове који би створили ма какве обавезе за друштво. Огреши ли се о ту забрану, командитор постаје исто тако неограничено и солидарно одговоран за све друштвене обавезе као и јавни другар. Међутим у § 118. Т. 3. законодавац је командитору ипак створио могућност да ради за друштво и редиговао је § 118 овако: „Ако буде издата пуномоћ за какав специјални посао онда он (командитор) прима лично, и као солидарни дужник заједно са друштвом обавезе које би се изродиле из овога посла." Овде није толико занимљиво то што је командитору допуштено да дела као пуномоћник друштва, јер тога има најзад у немачком праву као што смо већ видели, већ то да је законодавац редиговао текст тако, да командитор не постаје садужник заједно са јавним другарима, као што је то уобичајено, већ са друштвом. Ту је још јаче истакнута разлика између командитора и јавних другара и из овога се да видети колико су командитори једна група за себе, којој на супрот стоје јавни другари. Овим ставом § 118 т. з. створена је командиторима могућност да раде за друштво и да интервенишу тамо где је потребно, али их је баш за те послове, које су они преузели, начинио одговорним тако да ће командитори добро размислити хоће ли се упустити у какав посао, а нарочито ће водити рачуна о исходу тога посла, што је и био циљ законодавца. IV. По швајцарском праву. Швајцарско право нема посебан трговачки законик али ипак зато има своје трговачко право које је кодифицирано. Данашње швајц. трговачко право није више скуп разних кантоналних права, већ је то збир прописа о трговцима и трговачким пословима који су унети у облигационо право. На швајц. обли-