Branič

ВАЖНОСТ ПРОПИСА §§ 150 И 151 ЗАКОНА О ШУМАМА 187

гационо право имали су утицаја немачко и француско трговачко право и то прво на менично право а после Ка остале делове облигационог права. И ма да нема трговачког законика, ипак су сви прописи о командитним друштвима необично прецизни. Како по немачком праву тако и по швајц. т. праву однос јавних другара према командиторима одређује се првенствено према уговору о ортаклуку § 594 ал. 1. Међутим потпуно је искључена ма каква делатност командитора према трећим лицима. Али ма да је пом. прописом § 594 дата потпуна слобода уговарања, ипак је закон у § 541 забранио сваки уговор, којим би се спречио командитор да нма право контроле над радом друштва, право прегледа књига као и биланса и у свом последњем ставу изрично каже: „Уговор који је у опреци са овим параграфом 594 ништаван је". Овде имамо случај да је законодавац створио овај пропис несумњиво у интересу командитора, те се не може десити да се уговором одузме командитору оно иајосновније празо: заштита свога интереса. Али већ у идућем ставу истога прописа законодавац каже: „Он (командитор) није овлашћеи да се противи преузимању ма каквог посла од стране деловође који је по швајц. праву један од јавних другара. Али ако би ипак преузео неки посао у име друштва не изјаснивши се о томе трећем лицу да делује као пуномоћник, постаје неограничено и солидарно одговораи за све друштвене обавезе. И најзад имамо још један пропис у § 596 који много потсећа на нем. т. зак. и који прописује да судија одлучује о висини добитка или губитка командитора, у колико то не би било предвиђено друштвеним уговором. Из горе изложеног да се видети да је се законодавац трудио да што правичније заштити интересе како јавних другара такр и командитора, док су други законодавци више заштитили јавне другаре од командитора дајући им по закону већа права и већу безбедност њихових интереса.

Внтомпр М. Петровнћ, судија Окружног суда — Куманово. ВажшосШ тромиса §§. 150. ш 151. закона о шумама 7 одаосу иа кџишчш закои Међу казненим наређењима Закона о шумама налазе се прописи §. 150. и 151. који говоре о начину кажњавања извесних дела, управљених противу одређених имовинских објеката противу обореног, непрерађеног или прерађеног дрвета, дрварске робе, дубећег дрвета у шуми и садница. Ови прописи опиС УЈУ ра.дње које се имају казнити али не одређују и казну којом •се имају казнити, него у погледу казне наређују да се извршилац Дела казни з а к р а ђ у — како то наводи §. 150 — односно као крадљивац — како наводи §. 151 — по кривичном закону. Питање је: да ли поменути прописи Закона о шумама