Branič

Б Р А Н Ч

Год. XXVIII Београд, Јуни 1940 Бр. 6

Др. Ђорђе Ж. Мирковнћ, проф. Универзитета — Београд. Неколпко питања из обласШи акцијско! ирава Састав дневног реда за друштвеку скупштину, учешће псеудодеоничара, губитак целе основне главнице, њено отписнвање, оглашавање одлуке надзорне власти за ништаву по §-у 135 Зак. о ошвт. управ. поступку. § 1 Састав дневног реда за друштвену скупштину. — Има акционара који би узели или не учешћа на извесном збору свога друштва, према томе да ли ће он решавати о неким врло важним и изузетним предметима или, напротив, о мање значајним и својим редовним пословима. С обзиром на то, управа би могла, прикривањем или нетачним казивањем дневног реда збора, настојавати да на њему избегне присуство оних акционара који јој нису наклоњени или за које претпоставља да ће се противити извесним њеним намерама и предлозима. Како међу овима може бити и таквих који су корисни за управу или за пролазну већину другара на коју се она ослања, али штетни по друштво као целину, наше позитивно право, у жељи, дакле, да одузме једну од прилика за вршење злоупотреба, наређује, под претњом н и ш т а в о с т и зборских закључака, д а с е у дневном реду објаве сва питања и предлози о којима ће се решавати на акционарској скупштини (чл. 56 ст. 5 Зак. о акц. др.). То наређење чини, прво, да се односна питања и предлози морају са позивом на збор обзнанити и, друго, д а с е м о р а ј у обзнанити т а к о д а б у д у ј а с н о и п о т п у н о одређени. Ово последње правило није, додуше, у законском тексту изрично постављено, али је у сагласности са побудама којима је се закокодавац руководио при састављању прописа о дневном реду (чл. 56 ст. 5) и, по самој природи ствари, мора се узети да је прећутно садржано у том пропису. Утолико пре: што не постоји.подела надлежности кзмеђу редовних и ванредних зборова; што се, сходно томе, на редовним зборовима може одлучивати, не сако о именовању органа и о закључним годишњим рачунима и извештајима, него и о изузетним предметима (измени Правила, фузији, престанку друштва 1 ); што, отуда, поље рада редовног збора није унапред познато нити увек исто; и што се, најзад, акционари не мог у користити одредбом чл. 66 и овластити некога да их на збору гаступа ако питања, о којима тај збор треба да одлучује,

*) Члан 63 Зак. о акц. друштЕима.