Branič

318

„Б Р А Н И Ч"

И овом приликом напомињемо, да Комора живи једино од улога њеких чланова. III Одлуком Одбора ове Коморе Бр. 2 од данашњег брисан је из именик адвоката о.ве Коморе под 25. мајем 1940. г. Војислав М. Бановић*. адвокат из Светог Николе, због смрти.

ПРИКДЗ Анри-Робер, члан Француске академије, Адвокат. С француског Добривоје Дим. Бранковић. Београд — 1940. Страна 130 више V—VIII; Цена?. Дин. 25.—•. Анри - Робер, један од најчувенијих француских адвоката у ери између последња два велика рата и претседник Адвокатске коморе у Паризу, својим примерним и заслужним радом, створио је био себи најугледнијеиме. Његова правничка спрема и адвокатска вештина, а нарочито у погледу цивилно-правних питања, природна обдареност и велика вредноћа а: можда највише његов стил, — учинили су да је његово име постало не само чувено већ и славно и изван редова правника — практичара, адвоката и њихових клиената и судова код којих је заступао интересе својих. клиената, па и преко граница Француске, тако да је његов начин рада и. писања постао, у неку руку, образац, модел, како треба да се пише и ради, а нарочито када је реч о правничким манифестацијама, а у првом: реду адвоката, јер је Анри-Робер оличење најодличнијих својстава људи. тога реда. У том погледу, за Роберов стил је најкарактеристичније: саЕршено познавање правних норми и судске праксе, тачно сазнање факата. од важности за конкретан случај, урођено осећање правичности, а изнад свега концизност, краткоћа и јасноћа, праћена елегантном прецизношћу израза. Због свега тога је не само сасвим природна, већ и похвална идеја г Бранковића да преведе на српски Роберовог А д в о к а т а, у коме наг Јјазе свога израза Роберове особине о којима је горе било речи, пружајући прилику и нашим правницима, а у првом реду адвокатима — ма да Роберово дело, поред своје чисто правничке еминентности, својом козерском нотом, прожманом духовитошћу и продубљеном психологијом, .може оправдано свратити на себе пажњу и социолога и књижевника —- да. се на нашем језику упознају са сјајним Роберовим стилом, као и да, евентуално, сазнају, а свакако употпуне интересантне опсервације, сведочанства и чињенице у вези с адвокатским позивом. Врло би нам тешко било резимирати садржину Роберовог А д в о к ат а. У осталом, ми смо већ подвукли концизност Роберовог стила С тога„ уместо анализе грађе Роберове књиге, набраЈамо радије њене главе: I У суду; II У Првом одељењу; III Одбрана пред судом; IV Некадањи и садањи адвокати; V Развој судског беседништва; VI Адвокатов живот; VII Адвокатски приправник; VIII Адвокатов позив: IX Послови адвокатског приправника; X Жене адвокати; XI Адвокати - политичари; XII Награде; ХШ Судија и, најзад, XIV Неколико адвокатских „портрета". Додајмо томеп да се у Роберовом Адвокату, у првом реду осећа непосредност и искреност у саопштавању, затим, да се, у овом по обиму малом делу, констатује велика ерудиција и опробано искуство после тога. да кроз дело провејава историски профил правника, а нарочито адвоката и најзад, да се књига односи углавном на адвокате у Француској, с обзиром на њено законодавство, њене институције, њену историју и њене нарави, тако да Роберов А д в о к а т ипак има извесну специфичност, — пре је Ф р а н ц уски адвокат него Адвокат — и онда сматрамо да читалац ових редова може имати претставу о ближој садржини Роберове књиге, с једне стране, и њеној вредности, с друге стране.