Branič

333

„Б. Р А Н И Ч ;

да важи 1 јануара 1886 год. Одредбе руских Привремених Правила и судског поступања среских судија уништиле су биле једну савремену тековину. Уређење адвокатуре у Бугарској остало је било и даље прешна потреба, Две године доцније, захваљујући Др. Константину Стоилову, министру правде у кабинету Стамбулова организовање адвокатуре, најзад, уређује се законом. Законски предлог Др. Стоилова Народно собрање усвојило је, с изменама, крајем 1888 и 1 јануара 1889 године у Бугарској ступио је на снагу први Закон о адвокатима. Предлог закона Др. Стоилова, изгледа, био је израђен према закону о адвокатима Источне Румелије и глави X Закона о устројству судова из 1883 године. Закон од 1888 године организовао је адвокатуру као слободну професију. Адвокати су могли бити, по положеном испиту, лица која су свршила средњу школу и лица која су имала три разреда гнмназије и трогодишњу самосталну праксу или код адвоката. Без испита постајали су адвокати: они, који су свршили неку вишу школу или правне науке; бивши министри; лица, која су до овога закона служила најмање четири године као судије, државни тужиоци или њихови помоћници; лица, која су вршила адвокатуру пред среским, окружним и вишим судовима и до овога закона имали трогодишњу адвокатску праксу. Поред адвоката установљена је професија адвокатских помоћника. Адвокатски помоћници постали су били они адвокати, који су до доношења закона обављали две године адвокатуру код среских судова. Помоћници нису сматрани као адвокати нити су узимали учешћа у избору и саставу адвокатских савета. Помоћници су могли да заступају само пред среским судом, а пред окружним само по жалбама у предметима по којима су већ заступали код среског суда. Из ових одредаба о условима за стицање адвокатуре види се, да је за неправнике било предвиђено извесно школско образовање поред стручног испита, а странци су потпуно искључени из адвокатуре. Према ранијем стању постигнут је значајан напредак. Интересантно је међу овим редовима саопштити извесну намеру, која се била манифестовала приликом претреса законског предлога у Народном Собрању. У предлогу министра правде, поред бивших министара право на адвокатуру стицали су и бивши претседници Народног Собрања. Право предлагано за претседнике, скупштински одбор за проучавање законског предлога проширио је био на све чланове Собрања и предложио пленуму, да могу без испита постати адвокати и народни посланици. Исти предлог учињен је и за све дотадање адвокате, који би на дан ступања новога закона на снагу вршили адвокатуру. Оба предлога, после нове дискусије, Собрање је одбило. То је био потпун пораз адвоката неправника и њихових претставника у Собрању. И ако организована као слободна професија, адвокатура још није била уређена као посебна колегија. Истина, законом од 1888 предвиђена је установа адвокатских савета при окружним