Branič

ЗАШТО СЕ ОСТАВИНСКИ ПРЕДМЕТИ СПОРО ОКОНЧАВАЈУ? 445

дине, само да би на тај начин посве избрисао — учинио непостојећом изречену му условну осуду. Зар би било оправдано законски и логично да такав службеник при исплати казне одмах изгуби службу, јер му је тада баш престала — исчезла кушња а тим самим моментом сматра се као да није ни осуђиван. Дошло би се до тога да плаћајући оштету и спашавајући се ефективности казне, упада у другу тежу ситуацију губљења службе, што неоспорно не може бити. Отуда буквално тумачење прописа § 49 од. I к. з. у вези прописа о условној осуди, најблаже речено било би драстично, ако би се протумачило противно нашој тези, и дошло би се до апсурда: бшппшт шз зитта тшпа. А то намера законодавчева није била, сигурно. Завршавајући ово наше излагање о условној осуди и споредним казнама, истичемо и то, да досадања судска пракса није пружила довољно примера о односу између условне осуде и поменутих споредних казни, да би се видело какво су становиште поовоме питању заузели нашу судови. Ово тим пре, што наша судска пракса много обимно оперише са условном осудом. Интересантно би било сазнати како би становиште по овом питању заузели наши највиши судови. Али колико је нама познато, наша судска пракса ово питање није досада решавала. Наш напис у колико буде успео да покрене ово питање, добро би дошао за једну теоријску и практичну дискусију и радо би чули и друга; мишљења.

Мил. С. Зимоњић, судија Среског суда за град Београд. Зашто се оставински предмеШи споро окончавају? Тражбине према декујусу нису прејудициелно питање за расправу ваоставштине, те се заоставштина мора окончати а тражбине се могу остварити и пре или после уручења заоставштине према декујусовим наследницима. Код наших судова налази се велики број неокончаних оставинских предмета. За то има више ралога, али овим чланком намера нам је да укажемо на један разлог, који се састоји у различитом правном тумачењу прописа Ванпарничног поступка. Нама се чини да устаљена судска пракса није правилна и да због тога велики број оставинских (масених) предмета чека на окончање годинама. Пре свега изнећемо тумачење судске праксе законских прописа Ванпарничног поступка. 1.) Кад суду стигне смртовница, судови позивају сва лица означена у истој као најближе рођаке декујусове. Саслушавају се и даљи и ближи сродници. И ако је у питању законско наслеђивање судови саслушавају и женску децу поред мушке оставиочеве деце. Приликом таквих саслушавања женска деца, која нз