Branič

ЗАШТО СЕ ОСТАВИНСКИ ПРЕДМЕТИ СГ10Р0 ОКОНЧАВАЈУ 447

•оснозу усменог обећања декујусовог (и ако ни један услов за усмени тестаменат не постоји) затим од лица која имају извесна потраживања према оставиоцу: ћерка за спрему и удомљење, која јој није дата приликом удаје; поверилац по меници, уговору или признаници. Суд све ове изјаве ћрима и позива наследника да се о њима изјасне: о праву наслеђа сестре и ако на наслеђе по закону није позвана; о праву на наслеђе по изгубљеном и поцепаном тестаменту и ако тестаменат мора да буде писмен; о праву на наслеђе по основу усменог обећања и ако не постоји ни један услов за усмени тестаменат; о потраживањима поверилаца и другим тражбинама и ако све то нема никакве везе са одређивањем наследника. Ако наследници оспоре право на наслеђе напред наведеним лицима (која наслеђе по закону траже и ако на наслеђе нису позвани; ако наслеђе по тестаменту траже и ако тестамента нема; ако наслеђе по основу обећања траже и ако услова за усмени тестаменат нема; ако наслеђе по писменом тестаменту траже и ако је тестаментом за наследника одређено друго лице) и оспоре тражбине веровника или ћерке на мираз спрему и удомљење суд упућује на парницу наследнике слабије у праву и веровнике а рад на расправи заоставштине прекида. Ово је погрешно. Оставински суд по закону није дужан да прима наследничке изјаве лица, која на наслеђе нису позвана као и изјаве веровника, који имају потраживања према декујусу а још мање да буде као неки посредник између веровника и др. лица с једне и наследника с друге стране а најмање по закону може обустављати рад на расправи заоставштине због пријављених тражбина према декујусу и наследничких изјава лица, која наслеђе траже по основу правног наслова, који им то право не би дао и ако би био доказан (и ако се утврди да је женско дете заиста ћерка декујусова то јој неће дати право на наслеђе кад декујус мушке деце има; или кад тражи наслеђе по изгубљеном тестаменту и ако би се доказало да је тај тестаменат постојао то јој неће дати право на наслеђе, јер тестаменат мора да буде писмен и суду предат ради објављивања; или ако наслеђе тражи по основу усменог обећања то наследнику неће дати право на наслеђе и ако се докаже да је декујус обећао, јер усмени тестаменат је привилегисани тестаменат само у изванредним случајевима: за случај рата, поплаве, бродолома и велике -епидемије). Суд може прекинути рад по маси до окончања спора насталог само услед опречних наследничких изјава (и то наследника који су на наслеђе по закону, или тестаменту или уговору позвани а сваки од њих свој правни наслов по прописима Грађанског законика одговарајућим доказима поткрегшо: законски наследник крштеницом и уверењем о сродству; тестаментални наследник писменим тестаментом и уговорни наследник уговором о наслеђивању). Ово је логично, јер суд не зна коме ће заоставштину уручити све док не рашчисти питање ко је наследник декујусов. Али не видимо по коме законском пропису суд саслушава и она лица, која на наслеђе ни по једном правном основу нису позвана. Ако неко нешто од декујуса потражује он може да се обрати законским преставницима масе директно а не да то чини «реко оставинског суда, који није позван да врши посредничку