Branič

ђЕЛБШпЕ - 481

РЕЗОЛУЦИЈА Прихваћена на годишњој скупштини Адвокатске коморе у Загреоу од 27 октобра 1940 године. Скупштина Адвокатске коморе у Загребу, саслушавши извештаЈ Одбора о његовом раду и о стању сталежа, одобрава тај рад и позива Одбор да у досадањем правцу настави. Утврђујући сагласно са извештајем Одбора све брже погоршање економског стања адвокатског сталежа, налази узроке томе не само у општим, целом народу и држави заједничким тешким приликама, него и у запостављању адвокатског сталежа и у тенденцијама да се природно подручје његове делатности сузи и његов утицај при стварању в примени права ослаби. Скупштина одлучно протествује против ових тенденција не само из разумљивих мотива самоодржања, него и из општих мотива правне заштите грађана, која баш у слободном адвокатском звању налази једну од најчвршћих гаранција. Гледајући у сарадњи свих звања и сталежа главно средство да се постигне сврха народне у државу организоване заједнице, тражи да у тој сарадњи сваки сталеж заузме оно место, које му по његовој спреми, способностима и природи звања припада. Ограђујући се од генерализирања, којим један део неупућене јавности из појединих случајева изводи неповољан суд о читавоме сталежу, тражи од дисциплинског већа да најстрожије кажњава све оне случајеве, који могу нашкодити части и угледу сталежа, а напосе поверењу на коме се мора оснивати однос адвоката према странкама (клијентима). Скупштина понавља осуду, коју је и лањска скупштина изрекла над оним ретким адвокатима, који, поводећи се за капиталистичким нредузетником, искоришћавају радну снагу својих адвокатских приправника и осталих намештеника, Скунштина зато изражава мишљење да част, углед и социјалне дужности адвокатског сталежа траже од сваког његовог члана да својим' намештеницима обезбеди онај минимум егзистенције, који одговара раду и квалификацији намештеника и приликама адвоката. Скупштина препоручује својим члановима да без крајње потребе не држе

на раду своје намештенике преко 7 сати дневно и суботом по подне, а у два летња месеца (6 летњих недеља) да им омогуће што чешће једнократно радно време. Скупштина сматра неправедни.м да адвокатски припправници ирше целу вежбу код суда бесплдтно па тражи да се иста, почев од другога месеца, плаћа, а у колико бн то из финансијских разлога било немогуће да се скрати на нола године, дакле укупна вежба на четири и по године. Обзиром на ово скраћење скупштина тражи од Одбора да најбудније контролише ефективност вежое и да дисцинлински кажњава сваку фиктивну кли ма под којим видом вршену бесплатну вежбу адв приправника. Скупштина сматра да је у интересу дипломираних правника да их при избора звања упозори на пренатрпаност и све већу неуаосленост адвокатског сталежа, који због ових а и других разлога све више губи могућност да одржи пристојан стандард живота. Имајући потпуно разумезаше за огромне тешкоће, с којима се у данашње судбоносно време имају да боре бановинска и државна власт; признавајући потребу узајамне помоћи власти и грађана ва кон« структиван рад вођен у духу социјалне правде за слободу и благостање народа — адвокатски сталеж, иако се и сам налази у врло тешком положају, ставља власти и заједници своје снаге на расположење. Баш с тога становишта сматра — међу осталим — својом дужношћу да упозори на опасност која прети сређењу прилика од једва већ прегледног мноштва пре* нагљених и недовољно проучених правних прописа. Увиђајући да брзи развој догађаја осуђује мног« прописе на краткотрајност и брзе промене, не сме се ипак испустити из вида да уз сваку промену мора остати недирнута извесна количина правне сигурности, која је још увек спојива с данас толико потребном дисциплином и смишљеном и стручно провођеном економском политиком, звала се она планском или диригованом привредом или ма како друкчије. Напосе, недостатак чисто економских мера и стручности неда се надоместити мерама прејаког полицијског карактера. Адвокатска комора, која је на