Branič

„Б Р А Н И Ч"

судсм натерати." Као што се види, закон не допушта никоме да самовласно остварује своје право, па ма колико био увјерен у то своје право. — То што је уговором предви-ђен рок трајања државине, не може бити разлог да се туженом призна државина ствари, коју је он прибавио самовласно. Јер „забрана самовласних поступака простире се и на случај да је држалац баш од самога влаоника ствар незаконито одузео: ми, дакле, не смемо своју ствар силом узети ни од отмичара ни од крадљивца ни од варалице." (О пссебним уговорима, стр. 61, од проф. Ж. М. Перића). ,,Као што видимо, када онај кс(ји је незаконито лишен државине покуша ствар повратити силом, биће, ако у томе не успе, одговоран, па чак и кривично; али ако у толле успе, његов успех биће заштићен приговором уШозае роззеззјопјз. Интересантан случај где се покушај казни а свршено дело не!" (1В1сЈет, стр. 66). Окружни је суд учинио још и ту погрешку што није правилно оцијенио и посебни уговор, којим се тужени обвезао да у уговорном року посијече опорну шуму, а коју дужност није извршио. И на овај случај имала се примијенити тач. 9 уговора помоћу а-налогије, која је призната у грађ. праву. Но питање да ли је тужена страна имала право на раскид уговора или ни|је, није се могло раснравити у државинском спору, веК у редовној парници. Јер сјеча шуме није извршена кривицом продаваца, а не немарноаЉу тужилачке странке.

Војимир 3. Радови^, адвокат, Београд Пропис § 394 грађ. зак. према коме у нашем праву не постоји НегесШаз јасепз и питање извршења пресуда по којима је оставиоц обвезник Према § 394 Грађ. зак. смр-ћу оставиоца добра његова и права и обавезе, сем чмсто личних, прелазе на наследнике. Међутим због процедуре око оставинског поступка често се дешава на прође доста времена док се поступак оконча и док се добије формална судска сдлука којом је наследник легитимисан као нссилац права и обаБеза оставиоца. Због овога, за време оставинсксг поступка и ина-че, и с обзиром на нови Законик о извршењу и обезбеђењу поставља се питање извршења извршних маслова по којима је сбвезник сстависц. С обзиром на наре-ђење § 394 Грађ. зак. после смрти оставиоца обавезе из извршних наслова, по којима је оставиоц сбвезник, прешле су на наследника. Међутим да би се извршење дозволило потребно је према § 12 И. п., поред осталог, да су у извршном наслову означени овлаш-Кеник и обвезник, па ако извршење хоће да се тражи према наследнику као садањем обвезнику онда се исто не може провести ни дозволити на основу еамог извршног наслова јер се из истог не види да су на њега прешла права и обавезе остависца. Са друге стране тражење извршења према оставиоцу не би имало практичног значаја (могло