Branič

АНАЛОГИЈА ПО НАШЕМ И СОВЈЕТСКОМ КРИВИЧНОМ ЗАКОНУ

17

И1пак је >као врховно начело проглашено начело законитости, насупрот аналогији. То је разумљиво, с сбзиром на то, да је судијски статус независности повремем, да се укида и успоставља према. степену надмоћности извршне власти над законодавном, те на могућност услед тога злоупотребе баш тог слсбодног судијскот уверења (ако би а«алоги1ја била допуштена) на штету човекових права и личности. Како са аналопијом и начелом законитости стоји у кривичном законодавству Руске Ссцијалистичке Федеративне Совјетске Републике? Пропис чл, 16 Совјетоког кривичног закона гласи: ,,Ако овај заиом не предвиђа непосредно веко опште опаоно чињење, онда се сснови и границе одговорности за исто одређују према оним члановима законика, који предвиђају најсличнија дела." Овај закснски пропис дзкле изречно предвиђа, допушта, и улуЦује на примену аналогије. У случају да извесна ,,опште опасна радња" — чл. 1 к.з. односно „чињење или њечињење управљено против Совјетског уређење или које нарушава правни поредак установљен од стране радничко сељачче власти за прелазнс доба до комунистичког уређења", — чл. 6 к.з. — ни!је непосредно (изречно) лредвиђено у посебном делу кривичног закона као одређено дело — суд у таквом случају има да цени, дали је та радња у опште кривично делс, а онда да је квалификује и одреди меру социјалне заштите (казну). Како ће суд псступати код случајева појаве и примене аналогије? Пре свега, као што рекосмо, суд мора да утврди дали то чињење или неч!ињење преставља ,,опште опасну радњу", — чл. 1 кз.; по тсм, дали у тој радњи има елемената противправности који јој дају својство кривичног дела, као општег појма, а који су елементи предвиђени чланом 6 кривичног заксна. Дакле, претходно суд треба да утврди: а) да је извршено неко чињење или нечињење; м б) да је ово „управљено лротив Сов|јетског уре-ђења ил^и које нарушзва правни поредак установљен сд стране радничко-сељачке власти за прелазно доба до Комунистичког уређења" — чл. 6 к. з. јер само оваква чињења или нечињења су противправна, „опште опасна" и престављају кривично делс. Дакле, дали је једна радња или нерадња кривично дело, суд има да цени према томе дали оно преставља напад на Совјетско уре-ђење тј. према последици коју је прсизвело или требало да произведе. Суд ово има. да утврди на оонову објективних околносги случаја, с обзиром на Совјетски псредак и његов циљ. Према томе при решењу изложеног питања суд ће узети у сбзир прво спшти део кривичног закона, те тако утврдити да је чињење или нечињење у питању кривично дело у смислу прописа општег дела кривичног закона. Затим ће суд дати квалификацију дела, а за решење овог питања суд 'ће се помопи посебним делсм кривичног закона. Анализирајући елементе овог чињења или нечи!'_.ења, околности под којима су иста извршена, последице које су из радње или нерадње резултирале, — суд ће изнаћи овим најсличнИју радњу ипи нерадњу предвиђену у посебном делу к. з. као одређено кривично дело (чл. 16 к. з.). На основу тсг заБракич 2