Brastvo

витешком поносу доликовало: да свом нашом енагом помогнемо императору, да га учвретимо на престолу византијских царева, а ја сам уверена, да ће наш светли император бити вечно захвалан и остати до века најбољи пријатељ !....

Богдан (бурно): ФЊивела краљица !

Великалшт (на његовој страни): Живела !

Душан (неповољно , за се): Није ми мила ова беседа !

„Јелена (наставља): Ако светли император пристане још да уступи нашој држави македонске земље и градове, са Струмицом и Мелеником до Христопоља, као што рече мој и ваш узвишени господар, онда нам ето и готове користи. Више желети и тражити не би требало, а не примити овај савез и пријатељетво.... огрешили би се и о нашега краља и о нашу драгу

отаџбину... Великашт (на Оливеровој страни): Љивела, краљица !.... (Вукашинова и Алтоманова страна узнемири се и гунђа.)

Оливер (живо): Оветли господару ! У овој краткој беседи наше светле краљице толико је мудрости и зрелота савета, да ти нико не може дати мудријега ни бољега. Ја се радујем, светли краљу, што је њезина мудра реч завршила данас ово важно већање, а срећан сам — што сам ја први дочекао на граници великога императора, охрабрио га и, верујући у твој пристанак, довео у твој светли дом.

Вукашин (Угљеши п Алтоману): Вешто ли нам лис прекиде веће !