Brastvo

113

Јелена, (Кантакузену): Оветли императоре, јеси ли вољан пристати да Христопољ буде белега нашој граници '

Кантакузен (пођутавши мало): Привтајем ! (Радост на Оливеровој, мали немир на Вукашиновој страни.)

Душан (озбиљно) : Уто име, светли царе, пружам ти пријатељску руку, тражећи још једну малу погодбу : да мимо мене не тражиш другога савезника никада.

Кантакузен (свечано): Пристајем, и то ћу поменути у својој заклетви.

Душан: Заклетву ћемо положити, чим севастократор и велики логотет Војихна и логотет Тојко спреме писане уговоре (покаже Гојка и Војихну.) А примиће је у своје руке, пред олтаром, наш архијепископ Данило, који ће сутра зором овде осванути.

Кантакузен (живо): ако тод наредиш, светли краљу !.... Моји верни витезови чекају ме сад нестрпљиво. Хитам да их обрадујем добрим гласом о нашем срећном савезу и пријатељству. (0 тога допусти да им одем без свечаности и без велике твоје пратње. (Устане. Устане и Душан и сви великаши.)

Јелена (да знак руком, те приђе њезина пратња) : И ја се уклањам, светли императоре, поздрављајући те и молећи свако добро и божји благослов новоме савезу.

Кантакузен (удворно): За који сам највите захвалан теби, светла п узвишена српска краљице ! (По-

клони се дубоко и достојанствено. Јелена оде са својом пратњом.)

БРАСТВО

Ули дна у