Brastvo

160

ЊЕ:

Њему вели султане Селиме: „Моје д'јете, султан Сулејмане, Ја не жалим што ћу умријети, Ја не жалим тахта ни Стамбола, Ни градова ни редом топова, Ни харема младих султанија, Нити пуних седам кула блага, А ни тебе, сине Сулејмане,

Што ћеш мени нејак останути, Нејаку ће сами Бог помоћи;

Већ ја жалим Егру и Будима, Гдје осташе сужњи у каура,

Гдје осташе у каурске руке.

Већ чујеш ли моје д'јете драго, Када мени вакти-сахат “) дође, Л'јепо ћете мене укопати,

К'о што треба и дин“) запов'једа. Доћ" ће теби хоџе“) и хаџије, Шејх-ул-пслам ") и све есендије; “) Скупиће се паше и везири, Дотрчаће млади јењичари, “) Јењлчари п све баше'") листом. Ту ће тебе, сине, заискати,

Из кафеза тебе извадити,

Те ће т онда на тахт посадити, Веће слушај, мој једини сине: Када теби први диван ') буде,

Суђени час; 5) вера; 9) учитељ; ") глава ислама

(црквени поглавар); "господа; “) нови војници; :%) јаничар-