Brastvo

241

рече и за онога, који под старост почне немилице трошити, да иза њега коме другоме ништа не остане. |

И камен кад се не премеће, ођећу стече. Треба једно мјесто добро угријати, ако се хоће новац да стече.

Има паса и осим шарова.

И пјана врана за орла знала.

И решето срце има. Сва осјећа.

И штета била, рђа не била!

Јајце за јајце не ба о њим промијенио. Тако је рђав човек:

Јако иде Мара и сватови.

Ја псу, а пас репу, а реп: нећу.

Ја овако, па круха увијек до Никоља дне. Види:

Једем старо до новога. Одговара онај кога коре да је лијен или сиромах. Двосмислено. Старо се мора јести док ново не стигне, а да ли једе своје, или купује или узаима, то је друго.

Кад је седлао, да је јахао. Т. ј. кад се ко за што спремао, да је онда био готов, и могло би нешто бити од посла.

Кад пребројила на земљи траве и на гори лист! Рече се клетвеници или вјештици. О часнијем покладама маже мати дјецу, кад хоће да легну спавати, бијелијем луком по табанима, длановима, прешма, шепод пазуха и испод кољена, говорећи (да их не би вјештица уморила): Кад пребројила на земљи траве и на гори лист, онда и моје дијете уморила.

БРАСТВО 1Џ 10