Brastvo

173

данак на нове зграде за оно време, које је царевим указом одређено; 4., да се уведе ћирилица као "званично писмо, јер народ не уме да чита латиницу ; 5., да се за проценитеље земљишта постављају мештани и људи, који се у томе послу разумеју, јер странци не могу знати вредност земљишта у овоме крају, па још ако тај посао нису ни на другоме месту радили, неправедно ће народу натоварити велики данак. Ови су захтеви били праведни, али су Босанци дуго морали чекати, да их бар у неколико влада оствари,

Прошло је неколико година у оваком раду аустријске владе у Босни, док једва једном после многог жаљења и тужакања од стране Срба не увидеше они у Бечу, да ово не води добру, да ће тим начином Србе са свим отуђити. С тога се оставе досадањег угађања само Турцима, јер су дотле за се задобили само неколико пропалих бегова. Почеше се приближавати Србима. Име „Србин“ слободно је изговарао, ко је хтео; покренут је лист „Просвјета“ и штампан је ћирилицом, Србина поставише за цивилног гувернера, многе Србе узеше за чиновнике. Но Срби Босанци не верују свему томе, и ако се показују, да им је то по вољи.

Негдашње нечовечно поступање аустријске владе с Босанцима без разлике вере, маћијско дељење правице онима људима, које власт не трпи, намети, гажење задате речи, непоштовање светиње и народних обичаја — све је то створило незадовољнике, од којих врло велика већина трпи и ћути,