Brastvo

189

рече им, грехота и тако не треба да буде; ова данашња прилика најзгоднија је да се збрате и измире, ова прилика кад је непријатељ и турски и српски дошао у Босну, да је подјарми; он им даље каза како су Срби вољни, да се бију с Турцима против Швабе, само су голих руку, немају оружја. „Даћемо вам оружја“, рече Хаџи-Лоја, а Турци су у вис дизали „поп-Саву“, да га сви виде — допала им се његова беседа. На том збору предлагали су Турци, да убију Усни-пашу — дотле не беше отишао — и аустријског консула Васића. Но од тога их је с тешком муком одвратио Косановић, говорећи им: што та двојица чине, чине по заповести својих старијих, то би сваки од нас на њиховом месту чинио; најбоље је заповедити им да се чисте. И тако и би.

Кад су Срби добили оружје, дахнуше душом јер се нису морали бојати кегкве нове вартоломијске ноћи. Они су као саставни део одбранбене војске чинили засебан део, коме су били заповедници владика Антим и архимандрит Сава; ови су морали под оружјем своје чете обилазити; други виђенији Срби били су које ађутанти Хаџи-Лоји, које командири појединих одељења у српским четама, На три дана пред долазак Филиповићеве војске под Сарајево Хаџи-Лоја, који је у поде озбиљнијој прилици био кукавица, побегао је из Сарајева; Аустријанци су га после окупације нашли рањена у неком селу близу Сарајева; не знам да ли му