Brastvo

291

Клобук скида млади Шпиро, Бога мољаше:

Дај ми, боже, мало лада, Да отпочинем !«“

Молио га млади Шпиро И умолио —

Бог му даде зелен јавор У крај водице.

Ту је Шпиро починуо Трудан уморан;

А када се разабрао Сана весела,

На руци му млада Маре Бјеше заспала.

„Окле ми те бог донесе Вило бијела '

Или си ми с росом пала "Иза планине '

Или су те занијела Дунај-језера '

Проговара млада Маре Р'јечи медене:

„Нијесам ти с росом пала Иза планине

Нити ву ме занијела Дунај језера, —

Него сам ти дошетала Ка но госпођа“.")

1) Налик ове налази се пјесма у Вукову «Ковчежићу», 19