Brastvo

298

„Подигни свилу од земље,

И рубу косу од бедре,

И ситан бисер од паса“. Даре ми Љубу говори: „Браћа су свилу кројила

Мајка је косу гајили,

Сестре у бисер низале“.

- 20. У дјевојке, кад облачи вјенчано рухо:

Жарко сунце од истока сјаше, Од истока кроз пенџер гледаше Како Маре свилу облачаше; Сунце жарко Мари говораше: „Ко је теби свилу сакројио ' Ко ли ти је лишце одгојио '“

„Бабо ми је свилу сакројио, Мајка ми је лишце одгојила Све за Шпира, суђеника мога,“

21. У дјевојке, кад угледају сватове: На студенцу 6'јела вила Од ружице в јенац вила, (ама собом говорила: „Коме бих га нам јенила '“ Тад истече та даница Наше Маре другарица; —