Brastvo

"Ор "И ПУ у“ 4"

у |Х у

ПАЛИЛИ ЛАИКА ЛАА ПИ

СЕЉЕЉКЕ ЈЕДАН НАРОДНИ ОБИЧАЈ ИЗ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

описао е Миханло Ст. Ризнић

учитЕЉљЉ

Кад се приближе јесењи дани, и оберу пољски усеви, тада у селу настаје живље кретање. Улице _ сеоске оживе, а по њима од јутра до мрака врви старо и младо. Нарочито је у празничне дане пуно света џо сеоским улпцама. Тада ћете видети гомилице људи и жена, скоро пред сваким вратницама. Све је обучено у стајаће рубље, па весело ћерета, шали се или игра, пред домом својим. Старци поседали на клупе, или на мале троножне столичице, па зборе о свачему; а пред њима двори какво женско чељаде, са гостаром у руци, и служи им вино или ракију. Тада се уговарају: спреге, изори и позајмице; ту се пресуђују потрице; ту се претресају сеоске ствари и друге новости и т. д. све до мркле ноћи, У те дапе, сељак је најспокојнији и најимућнији; пун му је и амбар и тор и одбор, а Бога ми и кеса. То су златни дани за веселог сељака; дани, у које је он и сит и весео и од-