Brastvo

96

моран. Тада сељак обично плаћа „Богу Божје, а цару царево“, одужи се где је што узајмио преко лета, и нахрани, што но има реч, и алу и врану; тада је сељак собом задовољан.

Али, тек се право весеље, у те дане види

код сеоске омладине. На средини села, код општинске куће, или код школе; код сеоске цркве, или код записа; ту се у празничне дане скупља младеж обојега пола, да у игри и весељу проводи веселе вечери. Ту су најзгоднија места за састанке: за гледања и бегенисања; ту се праве веридбе и примају дарови, те кад зима наступи, пуно је по селу женидаба п удадаба и свадбених весеља.

А у радне дане (делник), кад год то време допусти, купе се сеоске девојке у малена јата, те крај јаснога огња заједнички: преду, плету и раде друге женске послове. Такви се скупови зову „Седељке“ у Браничеву; „Сеђанке“ у тимочкој крајини, а „прела“ у Шумадији. Но од та три назива најраширенијп је „седељка“, па за то смо. ми њега и усвојили, и њега ћемо се свуда при опису држати.

Седељке обично почињу од Гоепођинеких поста, па трају док снег не падне. У Звижду, Хомољу и Поречкој Реци, седељке трају и преко зиме; али тада се младеж не сабира на отвореној пољлни, већ по домовима. у којима има девојака на удадоу, или код прошеница.

Седељке се обичне граде па раскрспицама од

сеоских путова; под сеоским записом, пред врат-

ницама од дворишта, или на пространом дворишту у мали, где је доста девојака. Седељке се праве само у очи радних дана (тежатника, делника) а никако у очи светка и петка, или каквог било благога дана.

РА