Brastvo

108

Х

Девојка је зелен бор садила,

Бор садила Богу се молила: „Дај ми Боже да мој бор порасте. „Да се пењем бору под врхове, „Те да видим то Косово равно, „Где мој драги љути бојак бије. „И да видим у том пољу равном, „Ко ли гине, ко ли задобива. „Кад ће драги са Косова поћи: „Кад ће поћи, и оћел ми доћи: Ал' до бора на зеленој јели, Закукала тица кукавица,

Па говори лепоти девојци:

„О чујеш ли лепота девојко, „Нит бор сади, нит се драгу надај, „Нит се надај, нити ће ти доћи. „Он је пао на Косову равном, „И пао је славни царе Лазо, „Пропала је српска царевина. „Косе режи' а лице нагрди ! „Кувај млада од сад па до века „Драги ти се повратити неће!

Из Алексин. Поморавља.

ХЛ Омиљ Смиљана смиљ по гори брала, Омиље брала, па је залутала, Налутала у горици војску, И пред војском њеног старешину, Старешину, Сибињанин Јанка. Омиља Јанка Богом братимила, Зишњим Богом и светим Јованом: