Brastvo

109

„Богом брате, Сибињанин Јанко, „Изведи ме из горе зелене, „Одведи ме до воде студене; „Да оперем моје бело лице,

„Да с' напијем студене водице. То је Јанко за Бога примио, Изведе је из горе зелене, Одведе је до воде студене. Смиља сави скуте и рукаве,

Па се напи студене водице;

А кад изми то бијело лице, Сину лице, ко у гори сунце! Сва се гора у сјај заодела ! Тад' говори Сибињанин Јанко: „Кучко Смиљо, "рђа те не била, „Кад си знала да си тако лепа, „Што си мене Богом братимила, „Вишњим Богом и светим Јованом ' И ту Јанко клетву погазио,

И грехоту Богу учинио, Смиљанино лице обљубио !

Љуто куне Смиљана девојка: „Маџарине, проклето колено ! „Не дошао здраво са Косова, „Убиле те девојачке клетве !

И што рече Смиљана девојка, Што год рече, код Бога се стече.

Из Алексинач. Поморавља.

ХП Јесам ли ти Јелане, Говорила дивна јело, Да не растеш јелане, : Да не растеш, дивна јело !