Brastvo

125

Ама имам зубе, — кога да не љубе: Мајка их роди, отац их 'рани, Цркните моји душмани!

Џа што имам гласа, — мртва да пробудим, Мајка га роди, отац га 'рани, Бог ми све даде, душмани!

Из Алексиначког Поморавља.

1ТХ

Пуна градина бел' босиљак.

А ја млађан не накити се,

Не накити се, не насити се,

Да је од туге, — ни пола муке, Већ од сељани, моји душмани. Кад год ме виде, увек ми прете: „Да ми поломе плот на градине, „Да ми погазе цвеће на леје, „Да ми одведу прошену драгу ! А ја па њима, овако зборим: „Чујте сељани! чујте душмани! „Ја браћу имам, што коње јашу, „Што коње јашу, што сабље пашу; „Код цара служе, са цара зборе „Са цара зборе: да ме удоме!

Из Нишввачке.

Х

Јова шета по Беломе граду, Па се вије по нове чаршије. Гледале га грађанске девојке, Гледале га па су говориле: „Мили боже, да лепа јунака !