Brastvo

138

По дворова скрлет и кадифа,.

до дворишта многа рисовина — још од свуда мрамор приступио... џас ме бије... од силна госпоства, ! На Бистрици, на води студеној,

у сред града стоји задужбина...

од ње љепше у свијету нема градило је Душаново благо; намастир је светог Аранђела,

крсно име куће Немањића !

Црква дивна ! стубови је вежу

пи облуци дл'јетом изведени;

стесала их вјештакова рука.

Ту су с неба пали херувими... дивну цркву пјесмом зачињели, дивном пјесмом вјере православне ; по сводова разносе се гласи —

а кубета дрхћу и играју.

На дверима протопоп Недјељко

у одежди брадом до појаса...

ојеља му је но на гори снијег;

за пјевницом млађи духовници — па у славу Бога истинога

и за здравље цара самодршца — ту се јутром служи летургија,

а с вечери читају оденија.

„Ман' се зоро ! слатко ми се епава ; хеј! у Скопљу на рјеци Вардару !.. (зелен Вардар ко зелена трава

пир пирујући — кроз своје корито, размеће се као игдје р јека.)

ту је Душан царски заогрнут...

на глави му зрно бисерово,

златну круну прекрилило листом ;