Brastvo

140

да с на њима српски орб вије !

„Ман се зоро! слатко ми се спава ;.

од Шара се ошмрк отиснуо — страшан ли је!.. |

Кроз њега се барјаци промичу:

— од јабука и крстова златних —

од калпака, окованих пера —

од колајна, коластих аздија —

од штитова и сабаља бритких —

од копаља лаких коштуница сипље бљесак на свакоју страну !

Фрхте коњи — упријеко скачу,

дижућ' главе пропињу се често, топузине лете под облаке

па се враћу у јуначке руке.

Хиљадама црних гавранова извило се над ошмрком пустим... | у силно гракђу... веселе се ручку ; од јуначког и коњскога меса; | —- кб громови кад с прољећа сукну... тутањ тутњи спр'једа п озади потреса се горда Византија !

Виде Грци чудо не виђено...

дивно знаду што им Душан спрема: и ено их !...

с Турцим се братиме..

преко мора у Азији Малој

пружају им обадвије руке...

по што за што.. да им помоћ даду, да с' одрже у свом Цариграду ! „Ман' се зоро! слатко ми се спава: мани, мани све љепоте твоје — ухо т слуша...