Brastvo

141

ал' срце не слуша... срце слуша...

чим га душа куша.. душу дражи...

што Србина снажи.. ту је наша велика држава, српска сила.. слава.. селобода,.. од Дунава до мора сињега ! Ту је Србин !..

ту је српство мило !..

цјелином ми душу освојило ! !“

Снива.. снива.. — небесно јој чело зној пробија ; сред борица танких, вреле капи — бисер драгоцјени... скупљају се — поточиће праве — и онда се мртво разилазе

по странама анђеоског лица,

крајем густих мрких обрвица.

>

Ка вратима малене одаје

без накита просте ал' мприсне, гдје Спаситељ у наручја мајци бл једа лика... шенишнова зрна' мукло сија...

поред плама канђеоца малог,

које цвили, пуцка, и превија.

дар уреса да би љепшег било

са бисером ил млетачким златом, нег што одсјај дјевојачког лица... и уздаха њена миомирна...

% Народ у Боци и Црној Гори вјерује, да је само та-

кова икона чудотворна,

(писац)