Brastvo

реси скромну сељачку одају

у јуначкој земљи Херцеговој :...

Ка вратима малене одаје,

момче Стојан забринуто ступа

у опанцим' са кораком лаким — ни да трене самим оком неће... док не види дал" му чедо спава, да л' почива душа мирисава.

Јунак диван кб сунчани пламен што с: пред вече са врховим прашта. Под фесом му густа коса сјаје црња јој је од поноћи саме,

дуги му се објесили брци

ко гаврану уморена крила

Очи веле... што му прса таје... која крију многе осјећаје...

која но ће скоро да прекипе... на освету да срце искале — да покају од Косова дане, многом братском сузом покапане.

На плећ'ма му зелена долама извезена скадарским гајтаним' црвенијем од мекане свиле;

по долами токе запучио, потпуно је прса заштитио,

јер се нада газит ватру живу. ЧиФт му у пас ђаковских' пушака, које но су сребром извезене, најчистијем што позлате не ће... да се злате за годину дана. Међ' пушкама задјенуо зором

У Ђакову у Старој Србији купљене,