Brastvo

148

Наш међусобни спор досада се дубоко ујео у нашу крв, али зато не треба мислити, да му нема лека. Буде ли добре воље, разума, братске љубави, све то може да се доведе на своје право место. Почнимо само на томе радити и од једне и од друге стране, па ће се одмах опазити добре последице. Не кажем, да успех мора одмах бити потпун ; биће, ко ће споразуму нашем и да смета; али ово нас не треба да плаши. Нека наше поколење учини срећан почетак, па ће они, који за нама дођу, тим пре циљу доћи. Али увидимо једанпут, да нас овај раздор само злу може одвести, јер је противан разуму и истини.

Добро познавање наших прилика, како су поникле и развијале се до данашњега стања, најбоље је подобно, да нам у том погледу отвори очи. Зато нека за читаоце Братства буде овде изнесен кратак преглед повеснице шравихг Бугара, да се види, како данашњи Бугари никакве сродности немају с њима, до ли име, које су примили у стању своје порабоћености.

1

Име Љулгар постало је Византинцима познато тек после распада хунске државе. Али је оно далеко старије. На изласку другога столећа пре Христа дошла је са севера једна гомила Бугара у Јерменску и сместила се западно од Арарата у крају, где је главно место Карс. По имену свога старешине БВента назвали су своју нову отачбину Ванант. Њих су из старих седишта у средњој Азији покренули велики преображаји, који су се око тога времена тамо били учинили и са којих су многа турска племена, па међу њима и Бугари, потражила на западу нова седишта. Ова разна племена турска сложила су се под укупним именом