Brastvo

149

Булгара и кренула су се на запад. Прво су се задржали између Волге и Дона. У даљем продирању на запад дочекају их на доњем Дунаву Остроготи, и ту их поразе (475. год.) те Булгари мироваше неко време. Али кад се Остроготи са Дунава кренуше у Италију (488, г. испратише их Булгари, па се сад сместише на доњем Дунаву.

Много су се учени људи преппрали око народности старих Бугара. Било их је, који су доказивали, да су они Словени (наш Рајић, Руси: Венелин , Иловајски); други (Шафарик) држе их за чудско (финско, уралско) племе. У питање о бугарској народности Шафарик је унео доста збрке тиме, што је именом Бугара означио све Словене, који су у раније време становали у Каравлапкој и Карабогданској, у Ердељу и јужној Мађарској, од дунавског ушћа до Мораве, у Тракији и Македонији, Арбанији и Тесалији, у Грчкој и Пелопонезу. Али се у доцније време доказало, да су стари Бугари били турскога порекла. На име 1866. г. издао је Рус А. Попов кратак један хронограф (летопис), у ком је списак бугарских ханова од најстаријих времена до 765. г. Овај летопис словенски је написан, али је измешан речима старог бугарског језика. Ове несловенске речи покушавали су да протумаче језиком мађарским и чувашким, али покушаји нису испали срећно. У најновије време пошло је за руком академику В. Радлову да докаже, да су несловенске речи у поменутом хронограФу без сваке сумње турске. Према томе језик старих Бугара био је турски и они су били турскога колена.“)

%) Ево тога старога хронографа, у коме су овде несловенске речи печатане положеним словима :

„Авитотол жит љет 300, род јему Дуло, а љет јему дилом твирем. Ирник жит љет 100 и 50, род јему Дуло, а љет јему ди~