Brastvo

ДЕ 1 А и А а у ЗА По

151

царевину заштити од северних варвара. Тога ради подиже дуж Дунава 80 тврдињица, а његов војвода Мунден разби Бугаре у Тракији (529. г.). Али како је Јустинијан више пажње поклањао занаду, него ли северу своје царевине, то су бугарска (и словенска) пустошења била на дневном реду. Тако 588. г. два бугарска хана, које зову Вулге ; и Друнго (Дрого), пређоше Дунав у доњој Мизији : у Добручи разбише римску војску и убише војводу Јустина, те продреше у саму Тракију; али ту их Јустинијанова војска знаде опколити, силни Бугари изгибоше, оба хана падоше и Римљани повратише сав плен. Далеко већма заплашише се у Цариграду, кад Словени и Бугари под ханом Забером (Забергом, Замергом) у 999. г. навалише са две војске, од којих једна провали на југ до Термопила, друга у Тракију, а сам хан са 7000 коњаника под сам Цариград допре одакле га једва седи војвода Велизар одби. Једва се опрости Јустинијан ове беде.

Осим овог вечитога рата с источним римским царством, имали су Бугари посла и са Лангобардима, који су били дошли са севера у Панонију (око 226. г.). Једне ноћи ударе Бугари на неопрезне Лангобарде, многе их побију, самога краља лангобардекога Агелмунда убију и кћер му заробе. Лангобарди на то узму Агелмундова посинка, Ламисија за краља, који да би осветио свога поочима, удари на Бугаре и у крваву боју победи их.

да источно римско царство ствари се на горе окренуше.

Горе поменуте промене у средњој Азији, које су приморале турска племена, да на западу траже нова седишта, нагониле су и турско племе Обара (Увара, Ујгура, Авара), да се на запад окрене. У току шестога столећа Обри су били толико силни