Brastvo

да су нагонили Бугаре, да признаду врховну власт њиховога хана. Појачани Бугарима, Обри даље продираше на запад и око 566. г. већ су имали своја седишта на средњем Дунаву. Са Лангобардима, који су се пре четрдесет година били настанили у Панонији, погоде се мирно, те ови оду у Италију, а Обри заузму Панонију. Са Лангобардима отишли су тамо и некоји панонски народи, међу њима и Словени, као и добар број Бугара, које су населили западно од миланског округа, те се њихова насеобина звала бугарском жупанијом.

Уз Словене учествовали су и Бугари у нападајима обарским на источно римско царство. Стојећи под врховном влашћу обарскога хана, они су војевали у засебним четама. Г. 596. лакоумно изазвани Петром, војводом цара Маврикија, Бугари разбију једно одељење цареве војске, које је било прешло преко Дунава. Идуће године царски војвода Приск избаци из Сингидуна (Београда) Бугаре, који су овај град држали за обарскога хана.

Г. 626. Обри у савезу са Персијанима ударе на Цариград, али с великом својом штетом. Показавши том приликом своју немоћ, а и онако додијавши народима, с којима су врло нечовечно поступали, ови почеше од њих одметати се. Први се одметнуше од Обара западни Оловени, који 627. г. под Самоном (Самовитом, Земовитом) основаше велику државу. У г. 630. изроде се распре између Обара и Бугара у Панонији. Кажу, да су те распре биле око врховне власти, али ће пре бити, да су се оне изродиле због обарске сверепости. Најпосле дође до крвава боја, у коме Обри надјачаше. На то 9000 Бугара са женама и децом оставе Панонију и заишту од Франачкога краља Дагоберта, да их прими у своју државу. Краљ им одреди зи-