Brastvo

М. о.

153

мовнике у Баварској, докле он са својим већницима не угоди, шта ће с њима. По договору са својим саветницима даде заповест Баварцима, да за једну ноћ побију ове Бугаре, што Баварци и учинише, тако да једва 700 Бугара са својом чељади умакоше под војводом Алциком (Алцеком) ка словеначком херцету Валуку, код кога подуже осташе, а оданде отидоше у Италију, где им лангобардски краљ даде у Абруцима земље да се населе.

Успех Обара над панонским Бугарима није им ништа помогао. Њихова сила, и онако сувише раширена, није могла да одолева нападајима са свију страна. Над Бугарима између Дњестра и Дунава, у тако званом Углу (данашњој Бесарабији) владао је од 684—668. г.хан Курт или Кубрат (Куврат Коврат, Кроват), који смисли да збаци јарам обарски. Цар Ираклије одмах се стави у споразум е њим и даровима и титулом византинскога патриција подстакне га у његовој намери. Обри не могоше одолети Кубрату и источним Словенима, у толико мање, што их на другој страни Срби и Хрвати притискоше, те обарска моћ распаде се и би сведена само на Панонију.

Кубрат је за свога живота држао мир са византинским царевима. На самрти препоручи својим синовима, да се не деле, него да буду сложни, како ће бити јаки и уважени код суседа. Али му синови не послушаше савет. Најстарији син Бадбај (Батај) остаде око авовскога мора и на води Кубану. Други син, Котраг (Кутраг), намести се с оне стране Дона до Бадбаја; трећи, Испериг (Аспарух), заузе очевину између Дњестра и Дунава; четврти син пристаде уз Обре у Панонији; пети се отиште чак у Италију и настани се око Равене. И тако се брзо распаде Кубратова држава.