Brastvo

158

канском полуострову, који су били, пли су још под турском влашћу.

Бугарски господари у доњој Мизији имали су столицу у Великом Преславу (данас Ескистамбул). И они и народ им имали су обичаје, као и други номади турскога племена. Поглавица им је имао титулу тан. Уз њега били су шест бољара, старешине главних племена. Многоженство је у њих било у обичају. Жене су им покривале лице. Хан је имао свој велики харем. Хан је обедовао сам, његови дворани подаље од њега, седећи на столицама или чучећи. Почасно место у Бугара било је на левој страни. Носили су широке шалваре и око главе обавијали су чалму. Државну границу затварали су плотом од трња и многим стражама чували су је. Бој им је био најмилији посао, а почињали су га, пошто би врачари извршили своје вражбине и казвали, да је дан срећан за бој. У кога је оружје било у рђаву стању, ко није имао наредна коња, ко би утекао са бојнога поља, ко би био непослушан, тај би се казнио што строжије, обично смрћу. Као убојну заставу имали су коњски реп (туг). Народ је био веома суров, зато му је и суђење било сурово. Од непријатељских лубања правили су пехаре. Кад су правили уговоре клели су се на голи мач и том приликом пресекли би пса по пола. Лешине отмених Бугара спаљиване су заједно са њиховом пратњом; ако су их погребли у земљу, с њима су погребавали и њихове слуге и жене. Новаца нису имали, него су трампили заговеда и овце. У мирно време продавали су Цариграђанима у робље словенску мушку и женску децу.