Brastvo

Му

(0 Испериху савременици немају много да при-

чају. На сву прилику занимао се он уређивањем

своје нове државе. У то умре цар Константин Погонал (685. г.) и на престо седне његов син Јустинијан П. Овај одрекне данак Бугарима и кад Исперих тога ради на њега поведе војску, победише Грци у боју. Исперих употреби царево војевање против македонских Струмљана Словена, те продре у Тракију и цара, који се враћао са Струме, дочека у планинским кланцима, тако да је цар једва изнео главу. Али ово није ништа решило у односу међу Бугарима и Византијом. У толико више имала је Византија утицаја на бугарски царски двор, који једва. тридесет година после Исперихова прелаза преко Дунава већ подражава византинским дворским церемонијама.

Самовоља Јустинијана П. изазва у Цариграду устанак и војвода Леонтије седе на дарски престо. Цару одсекоше нос (зато га Грци прозваше Ринотмет, крњонос) и заточише га у Криму (695. год.). Али како Леонтије није одговорио очекивањима народним, то и њега збацише, одсекоше му нос и заточише га у Далмацији у једном манастиру, а војводу Апсимара подпгоше на престо под именом Тиберија П. (698. г.). Међу тим збачени Јусинијан П. утече са Крима Козарима, а од њих Бугарима, где га хан Тервел који је по Испериху дошао на

"владу, лепо прими и са 15,000 коњаника поведе

у Цариград. Тиберије био је ваљан владалац, али је бугарска војска тако изненада дошла под Цариград, да је цар био посве изненађен, тако да је Јустинијан трећи дан могао да уђе у Цариград. Он ухвати Тиберија и обеси га са Леонтијем; а