Brastvo

171

риса својим духовним сином; а Борис од своје стране посла у Цариград на васпитавање свога млађега сина Симеуна, кога због тога зваше сугрчицом. 6 хришћанством није у Бугарску дошло и словенско богослужење. Ово је тамо овладало до краја деветога столећа с доласком Методијевих ученика, које су по смрти Методија (885. г.) Немци протерали из Паноније и Горње Моравске. Главни ученици били су ови: Горазд, Климента, Лаврентије, Наум, Сава, Анђелар и др., који се кренуше у Бугарску. У Београду прими их тамошњи заповедник што летпе. Борис и његови бољари указиваше им сваку почаст. У покрштеној Бугарској као да је Борис тражио главни наслон на Оловене после оне буне незнабожачких Бугара. Ово је морало дати повода независним, тада већ у главном покрштеним племенима словенским у Македонији, те су признала над собом врховну власт крштенога словенско-бугарскога господара. Стари Борис свом је душом пригрлио православну веру, коју су му Методијеви ученици знали да објашњавају. У пространој словенско-бугарској држави учврсти се словенско православље и засади се просветни цветник, који је доносио најлепше плодове.

Седи Борис зажеле мира и 888. г. предаде круну своме старијем сину Владимиру, а он се повуче у манастир. Али Владимир се не показа достојан круне и престола. Када Борису дођоше жалбе на Владимирова насиља и зла дела и да одвраћа народ од хришћанства, подиже се стари хан, скиде иночку расу, обуче се у владалачку одору, припаса мач и с малом дружином пође на сина, ухвати га, ископа му очи и баци га у тамницу;