Brastvo

170

хришћанску веру. Он заповеди своме народу да се крсти; али Бугари не хтедоше тако, него усташе на њега да га збаце. Енергичном руком угуши Борис ову буну; 02 бољара са женама и децом погуби, а прости народ, који је пристао уз бунтовнике, пусти без сваке казне.

Али ће Бугари, тек што су се покрстили, да осете и благодети од различних јереси хришћанских, а нарочито од распре између Источне и Рлмске Цркве, која је тада почела да узима велике размере. Разни проповедници вере поплавише Бугарску. Сам Борис, бојећи се за црквену независност, обрати се Риму (866. г.), јер му Грци ни епископа не хтеше дати. Од папе искаше, да Бу- . гарима даде праву науку, пошто је разни људи разно проповедају. Џапа посла Борису два епископа, а грчки свештеници бише протерани, учење Римске Цркве поче ширити се по Бугарској. Али оно не имаде каде да се и утврди. Борис и папа не могоше да се погоде око лица, које би било постављено за бугарског архиепископа (кад већ папа није хтео да Борису даде патријарха, као што је овај искао). Међу тим и Цариград није у томе седео са скрштеним рукама. Како је 869. г. био у Цариград сазват црквени сабор ради решења спорних црквених питања, то Борис пошље с писмом на сабор свога рођака Петра, да пита, да ли Бугари у црквеном погледу стоје под Римом или под Цариградом' Источни патријарси решише у корист Цариграду и Бугарска се опет сједини с Источном Црквом (8. марта 870). Бугарска доби архиепископа Јосифа и десет епископа; римски свештеници са својим епископом одоше из Бугарске; у Цариграду имаше бугарски архиепископ при свечаностима дворским место одмах иза патријарха; цар назва Бо-