Brastvo

– 2

Чича Марко. Заставу видим. Цветан. Па он је држи! Он је заставник ! Чича Марко усхићено). дар Зоран мој: ! Цветан. Он! Гледај онамо... Како је диже горе високо ! Чича, Марко (гледа па се загрцне у плачу).

Јест, видим, видим... Ено заставе ! Народна боја !... Све се лепрша !... Неко је држи... Ама, облак, дим,

Да ли је Зоран, синко, не видим !

Цветан. Хајд: са мном, деко, па ћеш видети ! . ,

Чича Марко радосно). Хајдемо, роде, једва чекам час, Да сина свога видим, загрлим, Да се на младим грудма исплачем !... Он ми је срећа, живот, нада сва ! Ах, очи старе исплакаћу ја !

» (Одлазе). | |

у

Ри ла увео а УК

ти. (Кратка тишина. По кад-кад чује се у даљини по који болни узвик рањеника),

ил с к = каља пара ит се ЗАО овна он Лаа О ПАНАМА

Појава пета. ;

Маври о

(Долази Станија. Обзире се плашљиво на све стране. Једном

руком држи шарену, пртену торбу, у којој су понуде за Зорана). х