Brastvo

Станија (тихо). Ој, деко !... Не чује... (јаче) Деко ! (ослушкује) Ништа ! (звера око себе) И ја сам, ето, на сред бојишта !. Гле, крв тамо... свуд !... (стресе се) Ху, страшно је све ! Да ли ту има крви његове ' Да видим... (сагиба се пи плашљиво гледа) Нема !... Нема !... (цикне и баца торбу) Ах ! (падне на колена и пипа по земљи) Гле, капље једне! Познајем је ја; Она је већа, са свим друкчија ! То је из прста, што га обрани, Те с плахе жудње себе са'рани ! Како је густа, црна к'о пак:о; Још ње се није нико дотакго !... Мора да пече, пали, сажиже, У грудма слабим буру подиже Од огња бесна! Баш да огледам ! (пипа јаче по земљи) Ух, ала пече!

(као да се од неког отима)

Остави ! Не дам !