Brastvo

Чича Марко (у највећем болу). Причекај, стани !...

(подиже га и држи на рукама) Ах, узаман клик ! Умре ми... умре, мили рањеник ! Зађе ми сунца мој потоњи зрак ! Ноћца се спушта, а с њом вечни мрак !..

(клек'о поред Зорана и љуби га)

Код тебе — чедо скоро ћу и ја, Од свег ми данас земља милија !

Џојава девета, У (Долазе болничари са носилима и полажу на њих Зорана. Чича Марко ухвагио се грчевито за чело; груди му се бурно дижу. и у часу, кад болничари полазе, полеги за њима болно узвикујући). |

Чича Марко. Чекајте! Стан'те! Ој, Стан'те, људи. Да му још једном паднем на груди, Да та целивам ! (Болничари одлазе носећи Зорана). а рума аи ве тржни" Чича Марко (гледа не дишући за њима, на онда тихо дршћућим гласом говори) Одоше! Јао! Последњи цветак свен'о, онао !... Изгубих еве, све! Сам стојим туди, Рањено срце — смрвљене груди !.... Ах, други би мор'о да полуди, А ја још живим! Још ту гледам ја Последњу зраку нада пропала !... (после дуже, душевне борбе) Ал' ћути, старче! Стегни срце ти, ЛДецу си дао мајци Србији !...

а иијеа