Brastvo

МР

Збогом, Зоране !

(После тих речи подиже се; узмахује поносно заставом и громким гласом говори)

Ој, барјак тај Кроз бојни сад ћу носит' окршај !

(Одлази а војници за њим).

Појава десета.

(Долази Ги П тобџија).

ЈЕ Тобпија, (задуван). Где су сандуци

ЏП. Тобпија. Там“ у крај пута !

1. Тобџија, Има л у њима доста барута ' Нама нестало... |

П. Тобпија.

„ | И код нас тако ! Хе, пешаку борити се лако ! да грм се скрије — па пушком бије; Ал' ми смо увек поред топова; Таман помислим: посла готова, А оно опет грмне — са брега: Где ли су момци"; Где је запрега ; И тако петљај, прежи, натежи, Пуцај и пуни — ил' даље бежи !...

1. Тобпџија, (који је за то време гледао на ону страну, где је чича Марко: отишао)

Ма гледај само старца онога ! Тај се не боји овде никога !