Brastvo

346

војска разбеже и не упуштајући се даље с Турцима у бој. Тако Марко, не могав сили одолети, мораде тражити себи еклоништа по шумама и гудурама, јако љут на Милоја, што бар не умеде вешто напасти на Турке у згодном часу, кад беше главна, сила турска управљена на Горицу, на његову и Орндакову војску; а још више, што је устанак и започињао кад је знао, да помоћ са стране не може доћи и да успеха неће бити. Љутио се и на устанике што су почињали буну пре времена, а после лако напуштају бојно поље, чим су један пораз претрпели од свога непријатеља. Турци су га дуго вребали да ухвате, и јаку стражу поставе поред Нишаве и на граници, да не би он и други устанички вођи у Србију пребегли; али се Марко вешто чувао. Једне ноћи уграби прилику те преброди Нишаву, и пређе преко границе у Сврљиг — кући у Давидовац. |

У боју се Марко показао врло вешт и храбар војсковођ, и у опште био је трезвен и смишљен посленик у евакоме послу, али то није било доста, па да се овим устанком и до успеха дошло. Њега су други омели. У боју задобије од некаква Турчина сабљу и коња „Копилаша“ — али пи рану, која се позледи услед јаког напрезања, кријући се по шумама и бежећи испред турске потере, те остане хром у леву ногу, и као такав никуда се после није далеко кретао од куће из Давидовца.

Занимао се и даље лечењем и поучавањем народа, и проповедањем мржње према Турцима који су му јако мрски били. Од народа је био припознаван као добар учитељ народни, и јако уважаван и поштован са својих врлина, а цела га околина, звала и знала под именом: „учитељ Марко“, „доктор Марко“ или „капетан Марко“. Био је крупна