Brastvo

"у и 7 и а "С Г. ОК РК » за . НЕ дан ПИЈЕЈЕ се и "Б дају Ду 7 мм: г АђА РАИ 1 » ~ па је ~ У“ | М

347

пораста и јака састава, црномањаст, свеж и лак, оштроуман, трезвен, оштра погледа, и у опште јуначкога поноса. Јако је ценио задату реч, и говорио: „да се сваки човек познаје какав је по задатој речи; — во се веже за рогове, а човек за реч, децо моја!“ Био је веома поштен и побожан, и готов свагда да се нађе и притекне „брату“ у помоћ на невољи, и саветом и свачим, на кратко: био је снабдевен свима врлинама које добро красе јунака Србина и пароднога учитеља.

У српско-турском рату, кад је турска сила. на"грнуда преко Грамаде и Пандирала, те је цео Сврљиг у збеговима побегао у унутрашњост Србије, оставивши своја мила огњишта и имање турском мачу и пламену — Марко је последњи оставио свој Давидовац, дочекав Турке, тако рећи, до прага своје куће, пуцајући на њих, па им је тек онда оставио своју кућу, и, онако хром, побегао испред њих, јадајући се што није здрав, да им покаже како Србин уме-да брани свој дом и отаџбину.

На годину дана по повратку из збега на згариште и пусто огњиште разболи се од туге и жалости за својом муком младих дана, да под старост кући и тече, а и старошћу опхрван — умре 22. септембра 187“. год. — Бог да му душу прости и помилује! — и не дочекав да му се жеља испуни, да види Ниш и друге крајеве ослобођене и придружене Србији, а на бедему нишкога града, место турскога полумесеца, залепршани српски стег са крстом. Али:

„И ако се српски стег По сред Ниша вије,

Јоште тужно Косово Освећено није!“

Адрани 1896. год. Е Алекса Васиљевић, учитељ.