Brastvo
отворише се двери српске читаонице у Осеку. Он. јој би првим КИРА Мином и ту част вршио је до год. 1885. | Цревелико заузимање његово и за напредак српске школе уздиже га на част месног школског. управитеља. Није било почетка ви свршетка школске тодине, испита школског, светосавске свечаности или које друге прилике, кад он не би младе Српчиће подстицао на марљиво учење, на добро понашање и послушност према сваком старијем. Он је управо осоколити знао ђака, да боље учи. Сећам се из мога ђачког доба још и данас оних његових златних речи, које је знао по неком неваљалцу рећи: „Какав си ти Србин, кад не учиш: Та Србин се, синко, увек одликовао ведрим духом и бистром памећу, а гле тебе! Учи, не шали се! не срамоти ни себе ни мене !“ Управитељем школе беше такођер до 1885. год. кад је због болести и неког неспоразума са неким члановима цркве" о-школске општине своје захвалио и предао ту част млађој снази. Али школа српска у Осеку нема ни данас достојна му заменика. Превелика љубав његова и заузимање за школу огледа се још и у тој околности, што је он одмах чим је дошао у Осек озбиљно настајао, да се поред дољно-градске и у горњем граду Осеку отвори српска школа. Он је небројено пута сазивао у зборове горњо-градске Србе ради договора, како да се оживотвори та племенита мисао његова: обраћао се у то име представком и на црквену ошштину,“) да
“) Овим родољубивим речима меће он на срце српско-православној црквено-шкодској општини осечкој у представци својој од 15. октобра 1869. отварање српске шкоде у горњем граду: ...уверих се и изветих тачно, да наше браће до преко 36 породица. у торњем граду станује, и да имају за школу способне деце бројем 27, која се данас лишавају основне науке у духу нашега православља. наше народне и верозаконске наставе, те су при постојећим незтодним околностима због даљине наших српских школа (у долњем