Brastvo

59 | 2

Мекишани казују да је у старо време на Добричу била велика битка, у којој је текла крв коњу до узенгија. Ту ву се тада бориле различите „вере“, "па је од различитих крви тих вера постао на Добричу божур различите боје. Божур црне боје постао је од крви циганске, плави од крви турске, а

црвени од српске ! :

Толико народно предање зна о бојевима на Добричу, за који (Добрич) још архијепископ Данило зна, да су на њему многи од древних царева страшне борбе међу собом стварали (Данило, Животи Краљева и архиепископа српских, стр. 180.). О доцнијим догађајима на Добричу може се читати у „Орби и Турци“ од Ст. Новаковића, стр. 159. и 162

У пољу мзамеђу села Градишта и Мекиша сељаци су налазили многе гвоздене стрелице, за које верују да су из доба кад је град на Кулини порушен.

На Мекиш је, причају, три пут бацана анатема. Кад је бачена први и други пут не знају. Трећи пут је бачена пре 20—60 година. Не знају казати ко је тада био владика, али казују да је после њега дошао за владику Глигорије.) — У селу затрудни девојка од субаше Турчина. Владици је било криво што се то десило, и изгрди целу фамилију. Брат девојчин одговори такође са трдњом владици, назове га матарцем, и говораше да му владика не може ништа. Тада владика дође са 3—4 нишка свештеника и једним ђаконом. Ту је био и месни свештеник Мита. Пошто је на сред села освећена водица и народ кропљен, сви се скупа крену кући преступниковој. Кад су дошли до куће, владика први узме камен,

') Пре Глигорија био је владика у Нишу Јосиф, (М. Ђ. Милићевић Краљ. Србија, 83.), али је онда бацање анатеме на Мекиш морало бити раније за коју годину, но што се прича.